Uspon i pad štetne upotrebe plastike

Da li ste znali da bi do 2050. godine u okeanu moglo biti više plastike nego ribe i da će do kraja čitanja ovog članka (što bi statistički trebalo da traje dva minuta) u okean biti istovarena dva šlepera plastike? Situacija je ozbiljna, a sada je vreme da se reaguje. 

Ali, prvo vas moramo upoznati s nekim činjenicama:

Plastika je materijal koji se lako može oblikovati u različite oblike i veličine. Ljudi ga rado koriste jer ima široku primenu, uključujući pakovanje, građevinarstvo, transport, zdravstvo, elektroniku i mnoge druge. Ova široka primena plastike je napravila revoluciju industrije uz značajne napretke u tehnologiji.

Da li ste znali da je na tržištu plastike najveća potražnja za ambalažnim materijalom? Gotovo polovinu proizvedenog plastičnog otpada u svetu čini ambalaža, a većina toga se nikad ne reciklira ili spaljuje.

Naravno, sa porastom ekološke svesti dolazi i znanje da smo proizvodnjom ovog materijala naudili našoj planeti i da moramo da preduzeti radikalne promene.

Dakle, negativni ekološki i zdravstveni uticaji povezani sa širokom upotrebom plastike zahtevaju zajedničke napore kako bi se smanjila potrošnja plastike, poboljšali sistemi recikliranja, promovisale održive alternative i rešavala kriza zagađenja plastikom.

Kako je plastika postala pretnja?

Prema statističkim istraživanjima iz 2020. godine većina plastike koja se proizvodi na svetskom nivou se još uvek pravi od fosilnih goriva.

Manje od 10% ukupne količine proizvedeno je od reciklirane plastike nakon upotrebe i plastike na bazi bioloških materijala.

Već u prvoj fazi proizvodnje plastike koriste se fosilna goriva, pre svega sirovine nafte i prirodni gas. Ovaj proces oslobađa emisije gasova sa efektom staklene bašte, što negativno utiče na klimatske promene.

Neke vrste plastike su teže za recikliranje, i sam proces zahteva značajnu količinu energije i resurse. Kao rezultat toga, veliki procenat plastike završi na deponijama ili kao smeće.

Trenutno smo došli do tačke u kojoj se samo 14% plastike reciklira.

Zbog svoje široke upotrebe, trajnosti i nepravilnog odlaganja, plastika prouzrokuje određene štetne posledice. Globalna godišnja količina plastičnog otpada iznosi približno 220 miliona tona, a zagađenju posebno doprinose predmeti za jednokratnu upotrebu kao što su flašice i ambalaže, koji često završe u zemlji ili vodi. Vremenom se ovaj otpad razgrađuje u sitne komadiće veličine manje od 5mm, koji se nazivaju mikroplastika i ulaze u lanac ishrane. To podiže nivo hemijske toksičnosti.

U Tihom okeanu postoji nešto što se zove Veliko pacifičko ostrvo smeća. Pretpostavljam da za to niste čuli. Veliko pacifičko ostrvo smeća je rezultat akumulacije nerazgradive plastike koja u oko 80 % slučajeva potiče iz kopnenih izvora. Dezinformacija je da postoji pravo ostrvo smeća, koje je vidljivo iz svemira. Zapravo, ova nagomilana plastika koja pluta po Tihom okeanu je uglavnom sastavljena od mikroplastike. Veliko pacifičko ostrvo smeća moglo bi se najefikasnije počistiti ukoliko bi se smanjila ili prekinula upotreba jednokratne plastike i kada bi se povećala upotreba biorazgradivih izvora. 

Kako BASF čini plastiku održivom?

BASF se fokusira na primenu principa cirkularne ekonomije u sektoru plastike. Kao deo našeg programa recikliranja, BASF nastoji da implementira recikliranje u svaki aspekat industrije, čak i u proizvodnju obuće, koristeći pristup „smanji – recikliraj – promisli“ (Reduce-Recycle-Rethink). To uključuje dizajniranje proizvoda i materijala sa ciljem da se ponovo upotrebe, recikliraju ili obnove na kraju svog životnog ciklusa. Sa promovisanjem principa cirkularne ekonomije u sektoru plastike, BASF nastoji da smanji otpad i potrošnju neobnovljivih resursa.

Uzimajući u obzir celokupan životni ciklus plastike od ekstrakcije sirovina do odlaganja, ekološku efikasnost je moguće postići optimizacijom procesa proizvodnje, smanjenjem potrošnje energije, smanjenjem stvaranja otpada i poboljšanjem iskorišćavanja resursa.

BASF-ovo upravljanje otpadom uključuje podršku projektima za efikasno prikupljanje otpada, sortiranje i recikliranje plastike.

BASF takođe ulaže u tehnologije koje plastični otpad pretvaraju u vredne resurse, sprovode mehaničko i hemijsko recikliranje i koriste se naprednim znanjem hemije za razvoj biopolimera za svoje plastične proizvode, koji se mogu delimično ili potpuno podvrgnuti procesu biorazgradnje u industrijskom kompostu ili poljoprivrednom zemljištu.

Mehaničko ili hemijsko recikliranje?

Mehaničko recikliranje uključuje fizičku obradu plastičnog otpada kako bi se napravio novi proizvod. To obično podrazumeva korake kao što su sortiranje, čišćenje, usitnjavanje, topljenje i oblikovanje plastike u nove oblike.

Hemijsko recikliranje je proces koji uključuje razgradnju složenih polimernih struktura plastičnih materijala na njihove osnovne hemijske gradivne elemente. Ovi gradivni elementi mogu se koristiti kao sirovine za proizvodnju novih plastičnih materijala, hemikalija ili goriva.

BASF zajedno sa svojim partnerima razvija tehnologiju pirolize koja plastični otpad pretvara u ulje za pirolizu. Ova sekundarna sirovina može da se koristi u različite svrhe, a BASF je usmerava u Verbundovu proizvodnju na početku lanca vrednosti, čime se štede fosilni resursi.

Koja je metoda bolja, mehaničko ili hemijsko recikliranje, zavisi od nekoliko faktora kao što su vrsta plastičnog otpada, željeni kvalitet proizvoda, dostupna infrastruktura i procena uticaja na životnu sredinu.

Hemijsko recikliranje je tehnologija u razvoju, s različitim pristupima u različitim fazama razvoja i komercijalizacije.

Bioplastika

Konvencionalna plastika, dobijena od fosilnih goriva, ima štetan uticaj na životnu sredinu prouzrokujući zagađenje i doprinoseći globalnoj krizi plastičnog otpada. Bioplastika,  sa druge strane nudi održivo rešenje. Ovi materijali se dobijaju od obnovljivih izvora poput biljaka, poljoprivrednog otpada ili algi i mogu se lako biorazgraditi ili kompostirati, čime se značajno smanjuje njihov uticaj na okolinu.

Proizvodnja bioplastike počinje hemijskim procesom polimerizacije tokom kog se formiraju dugi lanci ponavljajućih molekularnih jedinica. Potom, dodavanjem plastifikatora proizvod postaje fleksibilniji i lakši za oblikovanje, a zadnji korak je mešanje i dodavanje aditiva.

BASF je svojim opsežnim iskustvom u hemijskom inženjeringu i snažnim angažovanjem na polju održivosti uspešno razvio niz rešenja za bioplastiku, uzimajući u obzir da ostvarivanje značajnih promena zahteva saradnju između različitih industrija i sektora. U tu svrhu kompanija aktivno sarađuje sa različitim interesnim grupama, uključujući kupce, istraživače i nevladine organizacije, kako bi se podstakle inovacije i stvorila održiva rešenja.

Bioplastika se primenjuje u raznim proizvodima, poput torbi, ambalaža, automobilskih komponenti, sportske opreme i elektronike. 

Doprinos Saveza za uklanjanje plastičnog otpada (AEPW)     

BASF je suosnivač i član Saveza za uklanjanje plastičnog otpada, neprofitne organizacije koja okuplja kompanije iz različitih segmenata lanca vrednosti plastike, uključujući proizvođače hemikalija i plastike, kompanije robe široke potrošnje, kompanije za upravljanje otpadom i organizacije za recikliranje.

Zajedno oni obezbeđuju sredstva za projekte i inicijative koje su usmerene na razvoj infrastrukture za upravljanje otpadom, programe obrazovanja i angažovanja, inovativne tehnologije i rešenja za sprečavanje izlučivanja plastike u životnu sredinu.

AEPW se fokusira na četiri segmenta: Infrastruktura – na koji način sakupljamo otpad i upravljamo njim; Inovacija – pronalaženje novih načina za smanjenje otpada i recikliranje ili obnavljanje plastike na kraju životnog veka; Obrazovanje  – mobilizacija akcija vlada, kompanija i drugih, i na kraju, čišćenje područja na kojima je velika koncentracija plastičnog otpada.

Članovi su se obavezali da ulože 1,5 milijardi dolara pre 2023. godine kako bi pomogli da se smanji plastični otpad i da se upravlja njime, kao i da se drži van našeg okruženja.

Zaključak

Uopšteno govoreći, lanac vrednosti plastike, uključujući proizvodnju i reciklažu, odgovoran je za 3,5 % globalnih emisija gasova proizvedenih efektom staklene bašte. Upravljanje plastikom je svakako značajan izazov na putu ka postizanju nultih emisija CO2 do 2050.

Od rotora vetrogeneratora do medicinskog pribora, prisustvo plastike svakako doprinosi ciljevima Zelenog dogovora i kvalitetu života. BASF se fokusira na plastiku koja ima visok kvalitet, lagana je i visokih performansi, što rezultira manjim ugljeničnim otiskom, i u svojoj proizvodnji i u životnom ciklusu.

Osim plastike kao materijala, postoji i njena uloga u tranziciji. Na primer, 33 % globalnih emisija gasova proizvedenih efektom staklene bašte dolaze od bacanja hrane, ali krastavac upakovan u polietilensku foliju traje šest dana duže od neupakovanog. Emisije vozila čine 17 % globalne emisije gasova proizvedenih efektom staklene bašte, ali, uz laganu plastiku, automobil koji je 100 kg lakši troši 5 % manje energije.

To su bile činjenice, ali šta tačno možemo da uradimo povodom toga:

U samoj proizvodnji od ključne važnosti je prelazak naših izvora energije na obnovljive. BASF ulaže u svoja energetska postrojenja i sklapa ugovore kako bi obezbedio direktno snabdevanje svojih lokacija obnovljivom energijom putem svoje strategije „napravi i kupi“.

Ukratko, pun potencijal održive plastike može da se ostvari kroz saradnju vlada, industrija, istraživača i potrošača. Vlade mogu da podstaknu održivi razvoj plastike donošenjem zakona, propisa i finansiranjem projekata, dok bi industrije trebale da investiraju u istraživanja kako bi poboljšale performanse i skalabilnost. Istraživači moraju nastaviti sa istraživanjem novih materijala i tehnologija za veću održivost.

Na kraju, potrošači igraju ključnu ulogu donošenjem pravilno informisanih odluka, smanjenjem potrošnje plastike i odgovornim odlaganjem plastičnog otpada. Ovaj zajednički napor će doprineti budućnosti u kojoj plastika ima minimalni uticaj na okolinu i podržava princip cirkularne ekonomije.